Monthly Archives: August 2014

0 77

Šume stare vnše od 100 godina.Sa 160 vrsta ptica jedna od najbogatijnh planiva u Evropi.Do sada je pod zaštitom 142.000 hektara.Poluprazna sela, napuštene škole i pašnjaci bez stada.Pod okriljem UNESCO-a Staroplaninski venac proteže se istokom Srbije i zapadom planine Balkan.Duž jugoslovensko – bugarske granice vijuga više od 90 kilometara.Stara planina svojim najvišim vrhom Midžorom, kao krov, natkriljuje Istočnu Srbiju, pružajući skrovište od iskona prirodnom i duhovnom blagu, po mnogo čemu jedinstvenom.

Mnogo je razloga navelo stručnjake Zavoda za zaštitu prirode Srbije da ove predele predlože za park prirode , što je, 1996 ozvaničeno odlukom republičke vlade.Teško je bilo izuzeti iz ovog područja mnoštvo značajnih vrednosti , te je zaštićena površina dostigla čak 142.000 hektara, obuhvativši teritoriju opština Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad, sa oko sedamdeset naselja .

Bogato prirodno nasledstvo ostavila je Stara planina na mnognm padinama, dolinama, vodotocima, u šumama : od isturenih tačaka, gde je “nebu pod oblacima” Babin zub, jedan od simbola planine, preko nabora i stena Vidliča , ispresecanih kotlinama Visočice, Temštice, Dojkinačke i Toplodolske, Ćuštičke i Crnovrške reke do Midžora, najvišeg meću vrhovima Stare planine.

Stara planina u biljnom svetu skriva prirodne retkosti, neke opstale iz davnih epoha, druge još samo na ovom području. Šume hrasta , cera , smreke i bukve , stare više od 1oo godina , smenjuju se na ovim prostorima , u ” susedstvu ” posledsih ostataka bora krivulja . Da bi se i dalje očuvale , ove vrste dobile su svoje rezervate : ” Triuks “, ” Vražja glava “, ” Kopren ” … Tu se takođe ” pritajila ” i rosulja , retkost čiji značaj potvrđuje prisustvo na Crvenoj listi flore Srbije , zajedno sa ostalim retkim i ugroženim biljnim vrstama naših prostora . Još dok ima snega na Babinom zubu , ljupki šafrani promaljaju lepe cvetove , nedaleko od šuma subalpijske bukve …

Svoja skrovišta , ovde je našlo i više od 160 vrsta ptica . Po tome , Stara planina se smatra jednom od najbogatijih ne samo u Srbiji , već i Evropi. Od brdskog pojasa , gde se može naići na crnoglavog svrčka , vugu , crnoglavu i planinsku strnadicu , preko brdsko – planinskih i planinskih prostranstava, gde stanuju šumska šljuka , crna žuna , planpnski detlić , crvendać, krstokljun, drozd ogrličar … do najviših predela gde se, na pašnjacnma, goletima i stenama slobodno šepure balkanska ušata ševa, planinski popić , veliki tetreb, jarebica kamenjarka i šumska šljuka.Planiske visove nadleću suri orao, orao zmijar, riđi mišar, sivi soko i beloglavi sup – retkosti koje su ne samo nacionalno , već i međunarodno značajne .

Zbog međunarodnog značaja ovih i drugih vrednosti , među kojima ne treba zaboraviti ni vuka , lisicu , srnu , medveda … kao i zbog ukupne biološke i geomorfološke raznovrsnosti , Stara planina je predložena i za jedno od naših deset područja , koja bi trebalo uvrstiti u Svetsku mrežu rezervata biosfere, pod okriljem organizacije UNESCO .
stara planina
stara planina bogata je i kulturnim vrednostima.Retka su naselja obuhvaćena parkom prirode u kojima nema hrama , zapisa , ćelije … Tamo gde nema crkve i manastira , tradicionalno, hrastovi, danas spomenici prirode oduvek svojevrsna svetilišta , preuzimaju njihovu ulogu i još okupljaju stanovništvo ovog kraja.Skupovi su, međutim , sve siromašniji, jer je stanovnika Stare planine iz danau dan sve manje. Poluprazna sela, napuštene škole i pašnjaci bez stada, druga su strana prelepe slike prirode ovih predela …

Planovi za razvoj turizma i revitalizaciju stočarstva, po kome je ovaj kraj nadaleko bio poznat, kao i po grnčarstvu i ćilimarstvu , mogu delom pomoći. Oni će doprineti razvoju samo ako se ne zaboravi na pravo prirode da ostane neugrožena i, ljudi da ovde , u svojoj postojbini, zadrže domove sa prelepom autentičnom arhitekturom , ali i osnovne mogućnosti da u toj sredini privrecđuju da bi opstali .

0 72

Potpećka pećina ime nosi po selu Potpeću, a selo po pećini .To je odomaćen naziv i niko se nije usudio da ga menja !

Potpećka pećina je udaljena 2,5 kilometra od magistralnog puta , odnosno pruge Požega – Užice.
O pećini je brinuo Turistički savez opštine Užice i Spomen – obeležje ” Kadinjača “.Međutim , cilj nije postignut. Osim , kratkog perioda , ovaj prirodni raritet turistima nije pristupan !
Odlukom Skupštine opštine Užice , na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije ,od sredine 1992. godine , pećina je stavljena pod zaštitu kao značajno prirodno dobro . Istom odlukom svrstana je u treću kategoriju zaštite kao spomenik prirode sa najvećim ulaznim otvorom i interesantnim podzemnim oblikom krasa.Od nedavno, odlučeno je da se Ekološki fond opštine Užice stara o Pećini .Na taj način , biće zaštićena od nesavesnog odnošenja
pećinskog blaga. Za sada, grupne posete u mogućnosti su da razgledaju ovo prirodno blago , uz uslov da se prethodno najave Ekološkom fondu .
potpecka pecina
Monumentalni pećinski ulaz ( na slici ) visok je 50 metara i najviši je pećinski otvor u Srbiji. Iz Pećine izvire ponornica koja ponire u Drežniku , selu ispod Gradine . Pri izlasku iz Pećine rečica dobija ima Petnica.Nakon dva kilometra uliva se u Đetinju.Na Petnici su meštani podgli 15 ribnjaka kalifarnijske pastrmke .
U Pećini je otkriveno blago neprocenjive vrednosti -neolitska keramika , obrađeni jelenski rogovi , kremeno oruđe , pećinski nakit i mnoštvo toga .

0 87

Ako za Soko Banju važi “dođeš star, odeš mlad”, za Sijarinsku banju bi moglo da se kaže “dođeš bolestan, vratiš se zdrav”. Bez obzira da li vas bole bubrezi, kosti ili mišići, imate probleme sa varenjem, vidom ili ste nervozni, Sijarinska Banja imaja sve uslove da izleči navedene bolesti i tegobe.

Malena Sijarinska banja proteže se na samo 800 kvadrata podno planine Goljak, ali ima 18 izvora termomineralnih voda različitog sastava i temperature. Majka priroda je bila velikodušna, pa joj je osim svega ovog dala i dva gejzera iz kojih neprekidno kulja topla voda.

Mladi je obilaze leti, a stariji i bolesni više vole da uživaju u blagodetima klime na 520 metara nadmorske visine u klisuri Banjske reke u drugim godišnjim dobima. Nema šanse da im se hladnoća “uvuče u kosti” kada temperatura termalnih voda za kupanje dostiže i do 68 stepeni Celzijusa. Mineralna lekovita voda za piće je idealnih 18 stepeni.

Ovde se leci bukvalno sve, pa je ova banja idealna i za bračne parove koji imaju različite tegobe.
Sijarinska banja je proteklih godina zahvaljujući ulaganjima u infrastrukturu promenila imidž. U toku leta je mondensko kupalište, jer su četiri bazena ispod gejzera uređena po svetskim standardima. U tri se za kupanje koristi termalna voda, dok su četvrti i obližnji olimpijski bazen, ispunjeni običnom vodom. Uređeni su tereni za mali fudbal i košarku, odbojku…

sijarinska banja

GAS I BLATO
U Sijarinskoj banji postoje i izvori gasa korisnog za inhalacije u slučaju respiratornih bolesti. Dodajmo i lekovito blato “peloid” koji se koristi da se obloži bolesno koštano mišićno tkivo.

U SIJARINSKOJ BANJI SE LEČE:

-oboljenja koštano-mišićnog sistema (razne vrste reumatizma, artroze, spondiloze, stanja posle povreda)
-išijas i lumbago
-stomačna oboljenja i bolesti creva (hronični gastriti i duodeniti, čirevi želuca i creva)
-bolesti bubrega i mokraćnih puteva (pesak u mokraćnim kanalima, stanja posle razbijanja ili hirurškog odstranjivanja kamena, upale mokraćnih puteva)
-bolesti jetre, žučnih puteva i pankreasa, rekovalenscencija posle preležane žutice
-ginekološka oboljenja (zapaljenski procesi i neki oblici steriliteta)
-plućne bolesti (bronhijalna astma, bronhiti, sinziti, laringiti)
-neuroze i psihička iscrpljenost
-šećerna bolest
-konjuktivitis

SIJARINSKA BANJA U LEPOM OKRUŽENJU

Gostima su na raspolaganju zatvoren bazen i sportski tereni. Okolina Banje je pogodna za lov, a na reci Jablanica postoje uslovi za sportski ribolov. U neposrednoj blizini Sijarinske Banje nalaze se ostaci Caričinog grada, odnosno carskog grada Justiniana Prima iz ranovizantijskog perioda.

Gosti dolaze i sa Kosova, iz Beograda, ali i iz Makedonije, BiH, Slovenije,Crne Gore, Kanade, Rusije, Australije. Čak su imali i goste iz daleke Etiopije.

Ako je 20. vek bio u znaku mora, 21. je “vek banja”. Banjski turizam postaje sve interesantniji, jer je prisutna svest o štetnom uticaju “ozonskih rupa”. Kilometrima oko Sijarinske banje nema nijednog industrijskog objekta koji bi zagađivao sredinu. Čak se i bolnica greje ekološki, koristeći toplotu prirodnih izvora.

©