Šume stare vnše od 100 godina.Sa 160 vrsta ptica jedna od najbogatijnh planiva u Evropi.Do sada je pod zaštitom 142.000 hektara.Poluprazna sela, napuštene škole i pašnjaci bez stada.Pod okriljem UNESCO-a Staroplaninski venac proteže se istokom Srbije i zapadom planine Balkan.Duž jugoslovensko – bugarske granice vijuga više od 90 kilometara.Stara planina svojim najvišim vrhom Midžorom, kao krov, natkriljuje Istočnu Srbiju, pružajući skrovište od iskona prirodnom i duhovnom blagu, po mnogo čemu jedinstvenom.
Mnogo je razloga navelo stručnjake Zavoda za zaštitu prirode Srbije da ove predele predlože za park prirode , što je, 1996 ozvaničeno odlukom republičke vlade.Teško je bilo izuzeti iz ovog područja mnoštvo značajnih vrednosti , te je zaštićena površina dostigla čak 142.000 hektara, obuhvativši teritoriju opština Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad, sa oko sedamdeset naselja .
Bogato prirodno nasledstvo ostavila je Stara planina na mnognm padinama, dolinama, vodotocima, u šumama : od isturenih tačaka, gde je “nebu pod oblacima” Babin zub, jedan od simbola planine, preko nabora i stena Vidliča , ispresecanih kotlinama Visočice, Temštice, Dojkinačke i Toplodolske, Ćuštičke i Crnovrške reke do Midžora, najvišeg meću vrhovima Stare planine.
Stara planina u biljnom svetu skriva prirodne retkosti, neke opstale iz davnih epoha, druge još samo na ovom području. Šume hrasta , cera , smreke i bukve , stare više od 1oo godina , smenjuju se na ovim prostorima , u ” susedstvu ” posledsih ostataka bora krivulja . Da bi se i dalje očuvale , ove vrste dobile su svoje rezervate : ” Triuks “, ” Vražja glava “, ” Kopren ” … Tu se takođe ” pritajila ” i rosulja , retkost čiji značaj potvrđuje prisustvo na Crvenoj listi flore Srbije , zajedno sa ostalim retkim i ugroženim biljnim vrstama naših prostora . Još dok ima snega na Babinom zubu , ljupki šafrani promaljaju lepe cvetove , nedaleko od šuma subalpijske bukve …
Svoja skrovišta , ovde je našlo i više od 160 vrsta ptica . Po tome , Stara planina se smatra jednom od najbogatijih ne samo u Srbiji , već i Evropi. Od brdskog pojasa , gde se može naići na crnoglavog svrčka , vugu , crnoglavu i planinsku strnadicu , preko brdsko – planinskih i planinskih prostranstava, gde stanuju šumska šljuka , crna žuna , planpnski detlić , crvendać, krstokljun, drozd ogrličar … do najviših predela gde se, na pašnjacnma, goletima i stenama slobodno šepure balkanska ušata ševa, planinski popić , veliki tetreb, jarebica kamenjarka i šumska šljuka.Planiske visove nadleću suri orao, orao zmijar, riđi mišar, sivi soko i beloglavi sup – retkosti koje su ne samo nacionalno , već i međunarodno značajne .
Zbog međunarodnog značaja ovih i drugih vrednosti , među kojima ne treba zaboraviti ni vuka , lisicu , srnu , medveda … kao i zbog ukupne biološke i geomorfološke raznovrsnosti , Stara planina je predložena i za jedno od naših deset područja , koja bi trebalo uvrstiti u Svetsku mrežu rezervata biosfere, pod okriljem organizacije UNESCO .
stara planina bogata je i kulturnim vrednostima.Retka su naselja obuhvaćena parkom prirode u kojima nema hrama , zapisa , ćelije … Tamo gde nema crkve i manastira , tradicionalno, hrastovi, danas spomenici prirode oduvek svojevrsna svetilišta , preuzimaju njihovu ulogu i još okupljaju stanovništvo ovog kraja.Skupovi su, međutim , sve siromašniji, jer je stanovnika Stare planine iz danau dan sve manje. Poluprazna sela, napuštene škole i pašnjaci bez stada, druga su strana prelepe slike prirode ovih predela …
Planovi za razvoj turizma i revitalizaciju stočarstva, po kome je ovaj kraj nadaleko bio poznat, kao i po grnčarstvu i ćilimarstvu , mogu delom pomoći. Oni će doprineti razvoju samo ako se ne zaboravi na pravo prirode da ostane neugrožena i, ljudi da ovde , u svojoj postojbini, zadrže domove sa prelepom autentičnom arhitekturom , ali i osnovne mogućnosti da u toj sredini privrecđuju da bi opstali .
