Španska kuhinja

Zavičaj Don Kihota pamti jela od boba, ovčije pečenje i sir, Valensija čezne za pirinčem i plodovima mora, a cela zemlja igra u zanosnom ritmu umerenog Mediterana.

Crvena kao paprika i zlatna kao šafran, boje su španske zastave, ali su istovremeno i boje španske kuhinje! Za nacionalnu špansku kuhinju ove treće po veličini države na evropskom kontinentu kaže se da je kompleksna poput azijske i kao da su se u njoj pomešale sve evropske kuhinje.

Kao i u drugim mediteranskim zemljama, okosnicu španske kuhinje čine plodovi mora, ali se jede dosta mesa i suvomesnatih proizvoda. Na obali najviše troše ribu, obavezno začinjenu maslinovim uljem.

Varivo sa plodovima mora (Zarzuela de mariscos) nalazi se na jelovnicima većine restorana. Meso se obično marinira u umaku od ulja, sirćeta, belog i crnog luka, a umaci koji se poslužuju uz meso sadrže i malo vina. Za razliku od bliske italijanske, tradicionalna španska kuhinja ne koristi testeninu, već se obično kao prilog služe pirinač, krompir, ili razne vrste hleba.

Uz jelo neizostavna su i skladna pića: slatka “madeira”, crveni napitak “maršala”, poznata “sangria” od vina i voća, crveno vino sa gaziranim sokom od pomorandže i limuna sa dosta leda (tinto de verano), “sherry” od belog vina i konjaka, ili pak “horchata” napitak od mleka i badema.

Obroci se serviraju na tradicinalan način: lagani doručak u 8 časova, užina uli, ručak posle 14; a večera vrlo kasno, tek posle 21 sat.Na obrok se ne skače direktno, već mu prethodi “fiesta momenat” -lagana zakuska u manjim porcijama u obliku sitnih zalogaja pod zajedničkim nazivom tapas.U njemu mogu da se nadju gotovo sve namirnice, od španske pršute, komadića škampa, lignji, školjki i ribe, do mariniranog, ili punjenog povrća, sira, jaja, hlebčića i omleta.

Baskija se ponosi jelima od plodova mora (jegulja, lignje, riblje supe), a tu je i “marmitako” jelo od krompira i tunjevine. Istočnije uz obalu, nalazi se Asturija, sa specijalitetom od graška i svinjetine , sirom sa plemenitom plesni “Cabralesom”, kao i cenjenom jabukovačom. U Kantabriji se mešaju primorska i planinska kuhinja (govedina, inćuni i mlečni proizvodi). Severozapadna Galicija još drži do keltskog porekla i njihovih jela, poput mesnih i ribljih pita, školjki i teletine. Aragon, La Rioja i Navara su plodne doline, pravi raj za voće i povrće (šparglu, paprike, kruške, breskve).U Kastilji često se prave supe, pogotovo ponedeljkom, koji je tradicionalno dan supe, potaža i čorbi. Manča, domovina Don Kihota, čuvena je po jelu od boba, ovčjem pečenju i nadaleko poznatom siru “mančego”.

Najuzudljivijom u gastronomskom smislu smatraju Kataloniju, sa specijalitetima od morskih plodova sa pirinčem, mesom i peradi, koji se kombinuju sa lokalnim voćem. Andaluzija voli ljuto i začine poput šafrana, cimeta, muškatnog oraščića i susama. Iz ovog kraja dolazi i proslavljeni gaspaćo hladna supa od paradajza, kao i izvanredna vina i maslinke.

Valensija je regija pirinča i pomorandži, ali i paelje (šareno jelo od pirinča i sitno seckanih komadića ribe, plodova mora, mesa i povrća) sa obaveznim začinom šafranom. Sprema se u specijalnoj širokoj, okrugloj i plitkoj posudi koja se naziva paeljon.

U Kastilji ćete od specijaliteta zateći uglavnom jela od mesa (pečenje i jagnjetina), a i Estremedura se proslavila suvomesnatim proizvodima od svinjetine (slanina, šunka, kobasice “chorizo”) i jelima od fazana. Kanarska ostrva nude sasvim neobičnu kuhinju, a od specijaliteta se ističe “gofio” (hleb od proprženih žitarica ispečen u obliku lopte), jela od mahunarki i “mojos” ljuti umaci sa paprikom i korijanderom.

Mavarski uticaj
Tradicionalni deserti nastali su pod mavarskim uticajem. Vrlo su slatkog ukusa, a najčešći sastojci su mleveni bademi, ili marcipan, kandirano voće, med, jaja, limunova korica i cimet. Tako, na primer, poslastica “flan” je kuvani krem od jaja preliven karamel umakom. Uz kafu, ili toplu čokoladu služi se pržena poslastica “churros”, ukusni španski uštipci koje ćete naći na svakom koraku.

ŠPANSKA KUHINJA RECEPTI

Andaluzijski gaspaćo

1/2 kg paradajza
1 luk
2 čena belog luka
maslinovo ulje
so i biber
1 dl supe (može kocka)
1 krastavac
crvena i zelena paprika
kriške hleba
Propasirajte paradajz, luk, dodajte supu, so i biber, pa stavite u frižider da se ohladi. Posebno u činijama servirajte krastavac, paprike i parčiće hleba prepečene na ulju (sečeno na kockice).

Paelja valenciana

1/2 kg piletine
200 ml maslinovog ulja
8 škampa
200 g dagnji
100 g sipe
po 100 g graška, luka i paradajza
4 čena belog luka
200 g pirinča
4 srca artičoke
2 paprike
šafran
so i biber
Piletinu i sipu izrežite na manje komade, a školjke dobro očistite. Paprike narežite na kocke, luk sitno iseckajte, a grašak do pola skuvajte.Na zagrejanom ulju ispecite piletinu, izvadite je, pa tu izdinstajte luk. Potom dodajte papriku, beli luk i oguljeni paradajz. Sipajte malo vode i ostavite da lagano kuva. U ovaj umak stavite piletinu, škampe, dagnje, sipu, artičoku, grašak u vodi rastopljen šafran, malo soli i biber, pa kada lagano prokuva, sipajte prinač i dinstajte uz povremeno dodavanje vode.

Paprike punjene bakalarom

400 g bakalara
6 čena belog luka
100 g maslinovog ulja
8 komada topljenog sira u kockicama
8 komada pečenih paprika
paradajz sos
ribani kačkavalj
Paprike ispecite i ogulite.Bakalar stoji namočen u vodi 12 sati. Luk isecite na listiće i prepržite na ulju, pa izvadite i ostavite na stranu. Isitnite bakalar i stavite u posudu, sipajte vodu tek da pokrije meso, pa lagano kuvajte. Dodajte ulje u kome je pržen luk i topljeni sir, i lagano mešajte da se dobije kremasta masa. Ohladite i stavite u frižider da se stegne. Smešom punite paprike, pa ih redajte u vatrostalnu posudu, prelijte paradajz sosom i ribanim sirom, pa na kratko zapecite u rerni.

Povezano
No Comments Yet

Leave a Reply

Ostavite komentar, podelite iskustva sa svima

Your email address will not be published.

Objavi klikom na Submit comment

FB STRANICA