Beč je bio prestonica velikog carstva i stoga je ostao velik, prestižan grad. Samo 1913. godine, u Beču su istovremeno živeli Hitler, Frojd i Staljin.

Grad je još uvek prepun palata, muzeja i opera, da i ne pominjemo najstariji i najveći zoološki vrt na svetu, u Šenbrunskom dvorcu.

  1. Život je lak

becArhitektura čini grad Beč pomalo „sterilnim“ u odnosu na neke susedne prestonice, poput Budimpešte ili Bratislave. Mada atmosfera u Beču nije toliko opuštena kao u Berlinu, romantična kao u Parizu ili kosmopolitska kao u Londonu, nijedan drugi grad ne predstavlja kombinaciju „od svega pomalo“ koliko Beč, a da je istovremeno i jedan od najpoželjnijih gradova za život. Austrijanci uživaju u svom životu – tu je kultura sedenja u kafićima, tu je mnoštvo jezera i reka, a ljudi se kupaju čak i u Dunavu.

  1. Mešavina klasične i savremene kulture

Beč nije samo prestonica visoke umetnosti, klasične muzike i čokolade (da, tu mislimo na Mocart kugle). Beč je svetu dao „kumove“ elektronske i drum&bass muzike, Krudera i Dorfmejstera. Jedini hit na nemačkom jeziku koji je u SAD dospeo na prvo mesto top lista, Falkov „Amadeus“, stiže nam iz Austrije. U istorijskoj Gradskoj kući se održavaju žurke za studente, a rok koncerti u starim fabrikama.

Ovaj grad je svetu podario Klimtov Poljubac, kao i umetnost Hermana Niča, umetnika kome su kao medijum služile telesne tečnosti, i Manfreda Deksa, nemilosrdnog i detinjastog karikaturistu.

U Beču se održava i ekskluzivni Operski bal, gde se bogati i slavni okupljaju kako bi pokazali svoje bogatstvo i slavu. Međutim, podjednako je popularan i Life Ball, najveći humanitarni događaj koji se održava u Evropi i „kombinuje bečku tradiciju balova sa fensi kostimima LGBT balova“. I naravno, 2014. godine je na Evroviziji pobedila Končita Vurst, bradata drag kvinsica. Tom prilikom su desničari protestovali zbog postera za Life ball, koji je prikazivao golog transseksualca; progresivni Austrijanci su taj potez desničara videli kao sraomotu i plašili se da će ih ostatak sveta videti kao zaostale.

  1. Vozite se tramvajem 1

bec putovanjeKao i Pariz, Beč je podeljen u koncentrične, spiralne distrikte i širi se u krugovima ka periferiji.

Unutrašnji deo grada (Prvi distrikt) je okružen ogromnom avenijom koja prati srednjevekovne gradske zidine, a tramvaj broj 1 prati gotovo ceo taj krug. Nekada je tramvaj i išao u krug, ali sada ide tek deo puta. Ipak, ovo je najbolji način da dođete do mnogih atrakcija u zapadnom delu grada, od velikih muzeja do kamenitih pešačkih zona punih interesantnih radnji. U Beču postoji i takav tramvaj namenjen turistima, koji ide oko celog Prstena i ta tura traje oko 25 minuta – međutim, ne možete sići sa tramvaja tokom cele vožnje niti ući u njega.

  1. Krenite gore

bec praterBeč je zaista čudesan kada se gleda sa visine. Smešten je u dolinu okruženu vinogradima, a kroz njega prolazi Dunav, koji iz daljine zaista jeste plav.

Ali gde da se popnete?

Autobus 38A iz Heligenštata će vas odvesti kroz šumu na vrh Kalenberga za samo 20 minuta. Na tom mestu su austrijska i poljska vojska odvratile turske napade i sprečile opsadu Beča. Takođe, možete otići u Prater i voziti se na velikom točku – odatle se pruža odličan pogled.

  1. Isprobajte i nešto osim šnicli

sta jesti u becuSvi znamo šta je bečka šnicla – odrezak koji se prvo „istuče“, uvalja u prezle i peče, i to jeste klasično bečko jelo i morate ga probati u Beču. Međutim, u Beču se i na ulici može kupiti sjajna hrana. Kiosci Wurstlstand su obično otvoreni do kasno, nalaze se na svakom ćošku i tu, osim žvaka i cigareta, možete kupiti Kaesekrainer, kobasicu od svinjetine i govedine prelivenu topljenim sirom. U Austriji možete dobiti sve vrste kobasica spremljene na svaki moguć način – seckanu, sa renom i feferonama ili u bagetu.


Povezano>>> Planirate putovanje u Beč? Evo šta treba da posetite


  1. „Vijena“ se izgovara kao „vino“ kada smo pijani

bec sta obiciBeč, ili Vijena, je vino. Ovo rimsko vojno naselje na obodu carstva, u dolini Dunava, je nekada bilo keltsko naselje dok ga nisu osvojili Rimljani. Još u to vreme, ova regija je bila čuvena po belom vinu. I danas je Beč jedini glavni grad na svetu u kom se, u okvirima gradskog područja, pravi velika količina vina. U okolini se nalazi čak 320 vinarija, uglavnom u 19. okrugu i Grinzingu, koji će verovatno uskoro dospeti pod zaštitu UNESCO-a zbog svoje važnosti za bečku kulturu. Mnoge vinarije su zadržale svoje stare prese za vino. U okolini Beča se pravi uglavnom belo vino, ali možete naći i lepo crno vino.


Povezano>>> Banja Baden – Beč: Odličan jednodnevni izlet koji upotpunjuje putovanje po AUSTRIJI


  1. Jesen je sezona degustacije

Od septembra pa nadalje, lokalne vinarije postavljaju stolove u vinogradima oko 19. okruga, tako da ljudi mogu uživati u degustaciji vina i pogledu na grad. Uz vino se obično dobija i neka zakuska. Vinarija Freuerwehr Wagner je poznata kao jedna od najboljih što se tiče atmosfere – enterijer izrađen od drveta, prese za vino, ćebad za hladne noći i najbolje šnicle van centra grada. Ako se malo raspitate, sigurno ćete naći neku vinariju po svojoj meri.

Vino se služi u čašama od 125 i 250 mililitara i niko ih ne zove „veliko“ ili „malo“. Pivo je ili „veće“ (Seiterl) ili „veoma veliko! (Kruegerl).

  1. Javni prevoz samo izgleda kao da je besplatan

bec austrijaPošto na stanicama podzemne železnice i drugih sredstava javnog prevoza nema nikakvih barijera i ograda, neki stranci misle da je reč o besplatnom javnom prevozu.

Nikako nemojte pasti u iskušenje da ne platite kartu – kao i kod nas, i tamo ima dosta kontrolora koji idu u civilu.

Neće vam proći priča da niste znali da se karta plaća, niti će upaliti davanje lažne adrese. Ako nemate kod sebe dovoljno gotovine da platite kaznu, oni će otići sa vama do najbližeg bankomata. Zato – kupite kartu.

  1. Važnost zatvaranja radnje

bec sopingRadno vreme u Beču, a i u ostatku Austrije, je ostalo kao i nekad, zahvaljujući lobiranju austrijske katoličke crkve i vlasnicima malih preduzeća, tako da nedeljom i subotom nakon šest sati uveče gotovo ništa ne možete da kupite.

Otvoreno je svega nekoliko većih apoteka i trenutno je u toku „eksperiment“ sa nekim prodavnicama koje rade do kasno u noć u centralnim distriktima, ali teško da ćete moći da kupujete šta vam padne na pamet van standardnog radnog vremena od devet do šest. Slobodno veče je veoma važno Astrijancima. U blizini većih stanica (Landštrase, Praterstern) i na regionalnim voznim stanicama se nalaze marketi koji su otvoreni i nedeljom.

Kada je reč o noćnom životu, on počinje kasno i završava se kasno. Većina ljudi izlazi tek oko ponoći i ostaje u klubovima do pet sati ujutru. Neki klubovi se zatvaraju tek kada i poslednji gosti odu.


Povezano>>> Šta videti i posetiti u Beču


  1. Pazite na manire

bec gradAustrijanci važe za najneuljudnije i najnestrpljivije vozače u Evropi (i to ne bez razloga), ali sa druge strane mnogo polažu na staromodni bon-ton. Rukovanje je veoma važno, tako da se mlak stisak smatra nekulturnim. Kad god se nađete u nekom manjem mestu, pozdravite ljude pored kojih prolazite na ulici. Ne dižite noge na sedište do sebe u autobusu, ne pljujte, ne žvaćite žvaku i maksimalno pazite na pristojnost – starije gospođe neće oklevati da vas ukore na javnom mestu. Veoma važno: ako se nađete na nekom događaju gde neko drži zdravicu, gledajte ljude u oči. Obaranje pogleda tokom zdravice se smatra vrhuncem nekulture. Međutim, nije ni ovde sve tako formalno i uštogljeno – Bečlije su poznate po svojevrsnom humoru koji se vrti oko koncepta koji se zove Schmaeh, a otprilike označava crni humor. Kada probijete led, Bečlije vam neće dozvoliti da odete kući i biće velikodušni prilikom naručivanja pića. Ako vas neko „pozove“, to znači i da će vas on častiti. Tamo ljudi retko kad dele račun, obično se plaćaju ture pića.

  1. Sedite i pijuckajte

Kultura pijenja kafe je toliko važna u Beču da je je UNESCO proglasio „neopipljivim kulturnim blagom“. U deklaraciji piše da se „u bečkim kafeima konzumiraju vreme i prostor, a na računu se vidi samo kafa“. Austrijanci mogu provesti čitavo popodne pijuckajući kafu, jedući i čitati novine, obično sa psom pored nogu. Sigmund Frojd i Lav Trocki su imali svoje omiljene kafiće. Među najboljima u centru grada je Hawelka – mali i zadimjeni kafić, ali ipak nadaleko poznat. U većini Kaffeehaeuse-a možete popiti i pivo ili vino.

Savet vezan za bakšiš: u kafićima, restoranima i taksijima možete „zaokružiti“ račun, otprilike kao i kod nas. Deset do petnaest posto od cene usluge je sasvim dovoljan bakšiš.

  1. Leti idite na plivanje

Mada je Austrija poznata po planinskim vrhovima i skijanju, leti je ovde veoma vruće. Zato su Bečlije razvile strast prema plivanju. Na obalama Dunava se nalazi dosta uređenih plaža i ovde možete čak i skijati na vodi ili jedriti. Tu je i Amalienbad, čuvena banja, kao i Krafenvalbad, banja na velikoj nadmorskoj visini sa koje se pruža prelep pogled na Beč.

Još jedna važna stvar: mnogi Austrijanci su pomalo konzervativni oko odeće, ali vole i da se skinu. Širom zemlje ima dosta nudističkih plaža i kampova, a i na većini javnih kupališta možete videti dosta žena koje se sunčaju u toplesu.

  1. Predivni Prater

Poseta Prateru je kao da su u gradu u isto vreme i karneval i Diznilend. Ulaz u park je, naravno, besplatan, tako da možete ići tamo kad god poželite i ostati koliko vam volja. Tematski park Prater (u kom se nalazi i čuveni točak) čini samo manji deo ovog parka, koji je napravljen po nalogu cara, kako bi i radnička klasa mogla da se zabavlja, i danas se u njemu nalaze veliki sportski tereni, hipodrom, glavni fudbalski stadion i petospratni noćni klub sa bazenom.

Tematski park je otvoren za javnost i u njemu možete videti klasične kuće straha, vodene tobogane, lavirinte, odaje sa ogledalima i slične stvari. Tu je i poznati restoran Švajzerhaus u koji meštani obožavaju da idu, jer su piletina i šnicle nenadmašni.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here