Ostrvo Lezbos: 12 mesta koja morate posetiti

U severnom delu Egejskog mora leži Lezbos, treće po veličini grčko ostrvo, a mnogima poznato kao dom grčke pesnikinje Sapfo, koja je živela u 6. veku pre nove ere. Za razliku od mnogih grčkih ostrva, Lezbos je još uvek „pošteđen“ mase turista i savršen je za ljude kojima nije teško da pređu nekoliko kilometara kako bi posetili venecijanski zamak, istorijski manastir ili predivnu plažu.

Lezbos je ostrvo vulkanskog porekla, a još uvek su prisutni znaci vulkanske aktivnosti u vidu toplih izvora, gejzira i najveće okamenjene šume na svetu.

Ako se nađete na Lezbosu evo šta možete da posetite

Zamak Molivos

ostrvo lezbos

Ako dođete u Molivos (Mitimnu), na severu Lezbosa, obavezno posetite i vizantijski zamak. Ovaj zamak datira iz 11. veka, ali je sagrađen na daleko starijim temeljima, za koje se smatra da potiču iz arhajskog perioda. Tvrđava je uspela da odbrani grad od mnogih napada iz Smirne (današnjeg Izmira), a Venecijanci su je značajno ojačali jer su očekivali napad iz Osmanskog carstva. Tvrđava je izdržala prvi napad, koji se odigrao 1450. godine, ali je opak pala 1458. godine, kada je grad opkolilo 150 brodova.

Zamak je izgrađen od crvenog trahita, vrste vulkanske stene. Da biste ušli u njega, morate proći kroz tri kapije. Neke pomoćne zgrade, npr. skladište za barut, datiraju iz vremena Osmanlija i tek kada se popnete u zamak, videćete koliko je Turska zapravo blizu.


Panagija Glikofilusa

na lezbosu

Selo Petra na severnoj obali Lezbosa je dobilo ime po ogromnoj vulkanskoj steni koja dominira okolinom. Do vrha vodi 114 stepenika, a tamo se nalazi crkva iz 18. veka, poznata po ikoni Blažene Device. Ova ikona je navodno pripadala nekom kapetanu koga je oluja nanela na ostrvo. Ikona je dva puta nestala i oba puta se pojavila na vrhu ove stene, tako da je on rešio da tu sagradi crkve. Danas je ova crkvica mesto za hodočasnike narušenog zdravlja. Ako se slučajno zadesite u Petri 15. avgusta, moći ćete da uživate u prazničnoj atmosferi i vašaru koji se tog dana održava u selu.


Plaža Skala Eresos

lezbos plaze

Jedna od najlepših plaža na Lezbosu, Skala Eresos je dugačka 400 metara i vulkanski pesak prekriva okolinu ovog blagog zaliva. Iza nje se nalazi selo koje su u 20. veku osnovali hipici i pripadnici LGBT zajednice, tako da se u njemu danas nalazi mnoštvo salona za jogu, masažu i centara alternativne medicine.

Na plaži ćete videti i dosta kafića i taverni, od kojih su neki namenjeni samo vegeterijancima. Iz svih se pruža predivan pogled na plažu i brda na istoku i zapadu.


Plaža Agios Isidoros

lezbos plaza

Na jugu Lezbosa se nalazi selo Plomari sa prelepom plažom koju i meštani i turisti vole zbog raznobojnih kamenčića. Ako vam ležanje na kamenju deluje neudobrno, možete iznajmiti ležaljku u nekom od restorana – usput ćete dobiti i hranu i piće. Kada je dan sunčan, voda je tirkizne boje i savršena je za plivanje i ronjenje.


Topli izvori u Polihintosu

topli

Istočno od sela Polihintos se nalaze neki od najtoplijih izvora u Evropi. Veoma slana voda bez mrisa pronalazi svoj put do površine kroz vulkansku stenu i ponekad dostiže temperature i do 90 stepeni Celzijusa. Voda takođe ima i prirodnu, bezbednu radioaktivnost koja ne prelazi 25 mahea. Voda je cevima preusmerena u javne i privatne bazene. Javni bazeni su odvojeni za muškarce i žene, tako da ako želite da se brčkate ovde sa voljenom osobom, moraćete da odete na privatan bazen.


Rimski akvadukt u Moriji

lezbos akvadukt

U dolini nadomak Mitilene se nalaze ostaci starog rimskog akvadukta. Ova struktura dugačka 160 metara datira iz drugog i trećeg veka nove ere i predstavlja najveći ostatak ovog akvadukta koji je usmeravao vodu čitavih 26 kilometara sa planine Olimpos do drevne Mitilene.

Ruševine u Moriji su sagrađene od sivog mermera (karakterističan za Lezbos) i imaju tri nivoa lukova između svakog stuba.


Slaništa Kaloni

slanista

Južno od Kalonija, u većem od dva ogromna zaliva na ostrvu, se nalazi mnoštvo ogromnih, pravougaonih bazena za ekstrakciju soli. Običnom posmatraču ovo okruženje ne deluje kao nešto naročito, ali ova slaništa zapravo omogućuju život velikom broju ptica u ovom regionu. Ne morate biti iskusan ornitolog niti višegodinji zaljubljenik u posmatrae ptica da iste videli stotine flamingosa kako šetaju obalom. Najbolje vreme za posmatranje ptica selica je proeće i jesen,da ovde možete videti različite vrste sprutki, avoceta, sprudnika, roda, šljuki i pelikana.


Novi arheološki muzej u Mitileni

lezbos muzej

Pošto ste došli na ostrvo pesnikinje Sapfo, morate se upoznati i sa drevnom istorijom Lezbosa. Najbolje mesto za to je Novi arheološki muzej u Mitileni, otvoren 1999. godine. Stalna postavka detaljno prikazuje život na Lezbosu od Helenističkog perioda (počev od 4. veka pre nove ere) do kraja Rimskog perioda, odnosno do 4. veka nove ere. Najipresivniji su mozaici i freske pravljeni za rimske vile na brdu Hagija Kirijaki u Mitileni. Ova umetnička dela su zaista čudesna i jasno govore o ekonomskoj moći ovog grada u rimskom periodu.

Pored niza figurina, vaza i drugih keramičkih predmeta, tu je i mermerni reljef koji prikazuje Večeru za mrtve – obrok kojim se ukazuje poštovanje prema mrtvima nakon sahrane – iz 4. veka.


Manastir svetog Ignjata (manastir Limonos)

lezbos manastiri

Na plodnoj, obradivoj zemlji u blizini mesta Kaloni se nalazi manastir svetog Ignjata iz 1526. godine. Mada je istorija ovog manastira znatno duža – zapravo, počinje u vreme Vizantije – manastir je bio zatvoren nekoliko decenija nakon otomanskog osvajanja Lezbosa u 15. veku.

Manastir sv. Ignjata je bio sveto mesto, ali i namenjen obrazovanju, što se jasno može videti iz njegove ogromne biblioteke koja broji oko 5.000 knjiga, od kojih neke datiraju čak iz šestog veka. Crkva (katolikon) je podignuta 1526. godine, kada je manastir ponovo „pušten u rad“ i reč je o velikoj bazilici sa freskama oslikanim u stilu osmanskog baroka tokom 16. i 17. veka.


Okamenjena šuma na Lezbosu

lezbos sta videti

Na zapadnoj strani ostrva Lezbos se nalaze stotine i stotine fosilizovanih stabala, a njihova starost se procenjuje na oko 20 miliona godina. Neka od njih su već potonula u more, a najgušći deo šume se nalazi u Nacionalnom parku koji se prostire na 15 hektara, između sela Eresos i Sigri. Ovu šumu su „okamenili“ lava i pepeo nakon erupcija iz perioda neogena, a na nekim mestima je ova vulkanska materija nestala i ostavila samo ljušture. Ovo je jedinstven fenomen u Evropi i šuma je veća i od daleko poznatije okamenjene šume u Arizoni. Neka od ovih stabala su visoka i po nekoliko metara, a korenje im je netaknuto; na mestima oborenih stabala se u različitim bojama mogu videti fosilizovani ostaci.


Muzej prirodnjačke istorije Okamenjene šume

lezbos sta posetiti

Ako vam okamenjena šuma zagolica maštu i probudi veće interesovanje za geologiju, najbolje je da produžite u obližnji muzej u Sigriju. Ova atrakcija ima dve veće prostorije. U prvoj ćete saznati sve o okamenjenoj šumi u kontekstu evolucije biljaka na Zemlji. Tu ćete čuti i svašta o raznolikosti drveća u šumi (ima ih preko 40 vrsta). Stabla, korenje, grane, semenke i lišće su izloženi uz table sa informacijama o svakoj vrsti.

U drugoj prostoriji možete čuti sve što vas zanima o vulkanskoj istoriji Egejskog mora u proteklih 20 miliona godina i videti stene i minerale, a tu je i antropološka izložba vezana za neolitske alatke od kremena i lobanje izumrlih primata koji su nekada živeli u ovom području.


Muzej industrijske proizvodnje maslinovog ulja

lezbos maslinovo ulje

U mestu Agija Paraskevi se nalazi presa za maslinovo ulje iz 1910. godine. Ova nekadašnja fabrika je restaurirana i pretvorena u muzej. Ova fabrika je zapravo bila veoma napredna za početak XX veka, kada su se u duhu kolektivizma farmeri okupili i napravili zajedničku presu, umesto da koriste privatne mlinove. Fabrika je radila od 1911. do 1967. godine, i to zato što su članovi iz seoskog saveta uhapšeni. To daje interesantnu socijalnu dimenziju čitavoj priči, uz samu arhitekturu fabrike i informacije o promenama koje je razvoj industrijskih mašina uneo u proizvodnju maslinovog ulja.

Što se tiče tehničkih informacija, ovde ćete saznati sve što vas interesuje o uzgoju maslina i procesu proizvodnje ulja.

No Comments Yet

Leave a Reply

Ostavite komentar, podelite iskustva sa svima

Your email address will not be published.

Objavi klikom na Submit comment