Grad Petra u Jordanu – čudo u crvenoj steni

U srcu Jordana, arapske države između Izraela i Saudijske Arabije, krije se ova zaostavština drevnih Nabatejaca o kojima se u našim krajevima, nažalost, malo zna. Turisti iz celog sveta ovde dolaze upravo zbog Petre, a onda otkrivaju sve lepote koje zemlja još može da ponudi.

Grad Petra u Jordanu, iako „krije“ oko 75% građevina, uspeo je da zaintrigira sve strastvene turiste još od 1812. godine kada ga je otkrio Johan Ludvig Burkhart.

Od 1985. godine ovaj grad je pod zaštitom UNESCO-a kao kulturna baština, a 1993. godine je država proglasila deo ovog grada nacionalnim parkom. Brojna iskopavanja koja se vrše i danas otkrivaju fascinantnu mrežu kanala, stambenih zgrada, grobnica, skulptura, keramike i dokumenata koji otkrivaju pun sjaj koji je ovaj grad imao pre nego što je nestao u 7. veku pre nove ere.

Čudo nekadašnjeg sveta izgrađeno je tako da svako ko je želeo da uđe u grad, morao je da prođe kroz dugačak usek u planini, dok uski put krivuda tako da putnik ne vidi šta je „iza ćoška“. Staza je jedva dovoljno široka da mogu da se mimoiđu dve kočije.

>>> Obavezno pročitajte pre nego što krenete u drevni grad Petra u Jordanu – kompletan vodič za putovanje

Petra nije zanimljiva samo kao grad, ušuškan unutar planinskog venca do kojeg ne može tek tako da se stigne i koji se ne vidi spolja, već i zbog naročite vrste stena u koje je grad uklesan. Spoj prirode i čovekove umešnosti, od pre oko dva milenijuma, svakog pojedinačnog posetioca, bez obzira na to odakle dolazi, zasigurno ostavlja bez daha!

Petra je legendarni grad u steni čije početke pronalazimo u erama paleolita i neolita. Precizna arheološka istraživanja kažu da su Edomci naseljavali ove krajeve još 1.200 godina p.n.e. Bio je to semidski narod koji  je u to vreme naseljavao prostor današnjeg Izraela i Jordana.

Kasnije, verovatno tokom 6-og veka p.n.e, Nabatejci se doseljavaju sa  Arabijskog poluostrva i tada počinje procvat grada. Postao je izuzetno važno trgovačko mesto zahvaljujući položaju između Indije i Egipta odnosno Arabije i Sirije. Karavani sa srebrom, začinima, tamjanom, zlatom, slonovačom i svilom prolazili su ovuda ostavljajući deo svog tovara kao sredstvo plaćanja. Tehnike topljenja gvožđa i bakra i umetnost vajanja u kamenu bile su ispred svog vremena u tadašnjoj Petri.

Za razliku od blagostanja mir nije mogao dugo da se održi u ovim krajevima. Tokom prvog veka Rimljani nameću poreze gradu a početkom drugog on postaje deo rimske provincije Arabije.

Postepeno se i karavanski putevi menjaju pa od 3-eg veka počinje nazaustavljivo propadanje grada. Posle zemljotresa koji drmaju oblast u 4. veku grad je opusteo i ostaje takav vekovima. Sa kolena na koleno samo su beduini znali gde se ona nalazi, čuvajući ga od zlonamernih tuđina. Tek u 19-om veku, uz na prevaru dobijenu dozvolu, ponovo ga je otkrio Johan Burkhart, svetski putnik iz Švajcarske. Arheolozi tek 1929. Počinju iskopavanja a tek 1958. svetlost dana je ponovo ugledao glavni deo Petre. Posle mnogo vekova u “ilegali” svet je postao bogatiji za jedan od najzanimljivijih arheoloških nalazišta.

Pre ulaska u grad morate proći uskom klisurom Sik dužine oko 1,5 km.

Putovanje ćete početi od obeliska pod nazivom Grob, kroz klisuru široku jedva dovoljno da se mimoiđu 2 kamile do izlaza kod veličanstvene građevine Hazne, možda i najlepše u celoj Petri, koju beduini nazivaju Faraonovom riznicom.

Nedaleko od samog grada moćićete da se uverite da su tadašnji stanovnici Petre poznavali složene zakone hidraulike i hidrotehnike, gradeći komplikovane vodovodne sisteme. A na izolovanom brdašcetu usred ničega, severno od grada, nalaze se ostaci nekada moćnog krstaškog zamka pod imenom Šobak. Danas potpuno ruiniran važi za jedno od najsablasnijih mesta poznatih čoveku.

Da bi se ušlo u samu Petru, treba platiti oko 27 jordanskih dinara (što je gotovo isto toliko evra), a pri ulazu će vas dočekati slika nezaobilaznog Indijane Džonsa. (Petra se, zapravo, pojavila u trećem delu ovog holivudskog filma.) Ulaz košta oko 20, ali još sedam dinara se naplaćuje za udruženje koje vodi računa o konjima. Jer, u Petru može da se uđe peške, u kočiji ili na konju. Za jahanje za tih 800 metara od kapije do planinskog klanca, zaposleni će vam tražiti još koji dinar pošto su vas bezbedno doveli do useka, vukući uzde, a to je bakšiš koji nema smisla da izbegnete. Oko 20 dinara bi vas koštala vožnja kočijama, koje projezde kroz usek, pa teško da ćete moći na miru da uživate u bojama koje vas dočekuju putem.

Vodovod u Petri

Grad Petra ne bi mogao da opstane da njegovi žitelji nisu počeli da iskorišćavaju kišnicu, najvažniju stvar za opstanak jer su okruženi pustinjom.

Nakon što siđete s konja, dolazite do uskog prolaza koji se naziva Siq, a dugačak je 1200 metara. U najužem delu jedva je širok dva metra. Po tom Siq-u uklesan je akvadukt koji je vodu dovodio do grada Petre s obližnjeg potoka. Originalno, voda je tekla uskim prolazom i time ga oblikovala. Nabatejci bi tu vodi čuvali u podzemnim spremnicima i koristili je u letnim sušnim mesecima.

Zahvaljujući nedavnim arheološkim iskopinama, pronađen je Sik, glavni ulaz u Petru i koridor između litica i uređen je tako da se spolja ne vidi. Kroz njega se ulazi u grad i prolazi kroz ceo sistem podzemnih voda.

Vodni sistem je napravljen od desetina brana, koje su nekada bili rezervoari i skladišta za hladnu vodu i načinjeni su od uvala u stenama roze boje. Hidraulični sistem se nalazi na mreži manjih kanala koji usmeravaju vodu u niža područja, do kanala pažljivo uklesanih u peščane stene.

Veličanstveni kanjon Siq i Beduini

Od divota koje se menjaju sa svakim metrom što kročite kroz prolaz Siq, teško je ostati ravnodušan. Opisivati prolazak Siq-om nema smisla. Mesto je puno Beduina. Zapravo, jedino Beduini imaju pravo raditi u Petri, jer je to dogovor između njih i Kraljevine Jordan. Inače, Beduini nisu baš preterano omiljeni u Jordanu jer se nikad nisu integrisali u društvo. Žive po vlastitim pravilima. Beduini se smatraju za Božiji narod koji ne treba ništa da radi.

Impresivnom arhitektonskom kompleksu Petre preti urušavanje ukoliko jordanske vlasti ne donesu prikladne zakone kako bi se unapredilo očuvanje ovog grada

Kada se uzme u obzir surovo pustinjsko okruženje Petra sa okolnim lokalitetima predstavlja pravo arheološko i kulturno-istorijsko blago. Jedan je od zaštitinih znakova jordanskog turizma i mesto koje svakako vredi posetiti.