Geografski odvojena od Italije i geološki starija prava destinacija za letovanje, autonomna regija Sardijija je prepuna mističnih priča i zabavna za one koji vole da rešavaju mistične tajne urezane u njene stene i blago koje leži pod morem koje je okružuje. Od skrivenog blaga i natprosečnog životnog veka žitelja do fantastične hrane i predivnih mediteranskih plaža za nezaboravno letovanje, predstavljamo 8 tajni Sardinije koje čekaju da ih otkrijete.
1. Otkrijte misterije
Da li je italijansko ostrvo Sardinija deo „nestalog kontinenta“ Atlantide? Neki naučnici veruju da jeste. Pre mnogo miliona godina, pomeranje tektonskih ploča je odvojilo Sardiniju i Korziku od evropskog kopna. Danas nam može pružiti zadovoljstvo u vidu vožnje pored mora obrubljenu spektakularnim stenama na obali. Planine i stene na Sardiniji su starije, obično holokristalastog sastava, nego na kopnenom delu Italije.
Što je neko mesto starije, to krije više tajni. „Džinovske grobnice“, koje se nalaze uglavnom u unutrašnjosti ostrva, takođe postavljaju mnoga pitanja. Sagrađene od kamenih ploča koje idu i do 30 metara u visinu, za ove građevine legenda kaže da su ih davno sagradili džinovi sa natrpirodnim moćima kao svoje posmrtne odaje. Ako su ih sagradili ljudi, kakva li je tehnologija tada postojala da bi mogli da doguraju tako veliko kamenje, naprave od njih
skulpture u obliku bikova i njima ukrase ulaze u grobnice?
Zatim su tu i nurage, kamene građevine nalik košnicama. Na ostrvu se nalazi hiljade ovakvih građevina cilindričnog oblika, koje datiraju iz bronzanog doba, visoke su i po 20 metara i u njima se nalaze pravi lavirinti hodnikai prolaza. Kompleks od šest nuraga, koji je pod zaštitom UNESCO-a kao kulturna baština, se nalazi na jugu Sardinije, u blizini Baruminija. Da li su to bile tvrđave, hramovi ili palate? Posetioci će se sigurno zapitati kakve sve tajne kriju ove kamene građevine. Figurine poglavica i ratnika iz bronzanog doba, izložene u Nacionalnom arheološkom muzeju u Kaljariju, možda mogu doprineti razotkrivanju misterija ove praistorijske kulture.
2. Idite na ronjenje u potragu za skrivenim blagom
Kapetan Džek Sparou, koga glumi Džoni Dep, bi se sigurno oduševio šarenolikim podvodnim svetom oko Sardinije, prepunim podvodnih pećina, uvala i davno potonulih brodova. Koralna obala, u blizini Algera, je oivičena veoma kvalitetnim koralima riđe boje, koji su veoma vredni kada je u pitanju nakit. Nereo, najveći kompleks podvodnih pećina u Sredozemnom moru, takođe se nalazi ovde. Slično blago je možda skriveno na davno potopljenim brodovima u blizini Sardinije, čiji polomljeni ostaci su sada prekriveni sunđerima i jeguljama. U Kaljarskom zalivu nalazi se i Isonco, brod koji je potonuo tokom II svetskog rata, ali je očuvan kako bi ronioci mogli da zarone u pogonski deo broda, u kom su sada „posada“ različite vrste riba.
Za još bolji provod kad je u pitanju ronjenje, tu je Nora, jedan od najstarijih sardinijskih gradova, delimično zaronjen u more. U 9. veku Feničani su koristili ovaj grad kao bazu za duže trgovine, sudeći po egzotičnim ostacima keramike i nakita nađenim u lokalnim grobnicama. Ostaci mozaika na podovima Nore deluju poput duhova kada je oseka. Neke agencije organizuju posebne ture za one koji žele da istraže ove „podvodne“ artefakte, mada se mnogi od njih već planski iskopavaju.
3. Živite duže
Stopa (procenat) stogodišnjaka na Sardiniji je dvostruko veća od stope stogodišnjaka u odstalim delovima sveta. Neki naučnici smatraju da su u pitanju geni, dok drugi tvrde da su za toliko dug životni vek zaslužni način ishrane i aktivan način života.
U čemu možete da uživate na Sardiniji? Lokalni specijalitet što se tiče vina je tamno crveno vino Kanonau i sadrži velike količine više vrsta procijanidina. Safron, koji je takođe bogat antioksidansima i mineralima, je čest sastojak mnogih jela uključujući pardule i torte i kolače od sira. Kad smo kod sira, Pekorino sardo, pravljen od mleka ovaca koje se hrane isključivo na pašnjacima, je veoma bogat omega-3 masnim kiselinama. Hleb se ne pravi sa industrijskim kvascem, već na tradicionalan način, kroz sporiju fermentaciju kojom se stvaraju bakterije koje potpomažu varenje. Specijalitet koji takođe morate probati je pistoku, koji se pravi od ječma i krompira. Čak i dezerti su zdravi, posebno oni premazani lokalnim specijalitetom, miele amaro-m, medom gorkastoslatkog ukusa za koji je utvrđeno da ima jako antivirusno dejstvo, pogotovo kad su u pitanju slađe vrste ovog meda.
Ako želite da ponesete kući neki od „tajnih recepata“, raspitajte se po školama jezika, hotelima i hostelima koji nude časove kuvanja.
4. Sačuvajte zaštićene vrste
Pošto je Sardinija izolovana, flora i fauna su evoluirale na jedinstven način. Neke lokalne vrste su znatno manje nego njihovi „srodnici“ na kontinentu. Neke druge uopšte ne postoje na kopnu, poput ačeta, malih divljih konja koji se uglavnom nalaze na vetrovitim čistinama visoravni Đara di Gesturi. Izola del Asinara, nekada ostrvo na kom se nalazio zatvor, je sada nacionalni park u kom žive različite retke vrste, uključujući retku vrstu planinskih ovaca i dlakave, čupave albino magarce čije je poreklo nepoznato. Još jedna retka vrsta je sredozemna morska medvedica, čije je stanište u Orsojskom zalivu.
5. Uštedite
Ako izbegavate hotele na ekskluzivnoj Smaragdnoj obali, boravak na Sardiniji može biti i znatno jeftiniji nego na kopnenem delu Italije. Jedna kafa u Rimu košta oko tri eura, a na Sardiniji po istoj ceni možete dobiti kafu i kroasan. Autobusi su komforni, klimatizovani i karta košta jedan euro, što je prilično jeftino. Čak i u većim gradovima postoje jeftinije opcije. Recimo, u Olbiji, koja se smatra značajnim gradom jer se u njemu nalazi aerodrom i pristanište za trajekte, možete naći mnoštvo mesta odakle možete krenuti uobilazak čuvene Smaragdne obale, a sobe u sasvim pristojnim hotelima koštaju manje od 85 eura po noćenju.
U brojnim školama jezika takođe možete naći dobre ponude vezane za smeštaj, kao i predavanja o kulturi Sardinije. Škola poznata po vrlo prijatnoj atmosferi u Olbiji, Studitalia, nudi jednonedeljni kurs i smeštaj u zajedničkom apartmanu za oko 300 eura. Vreme je veoma važno – van sezone (jun-septembar), cene su znatno niže, čak i u poznatijim hotelima.
6. Zavirite iza zatvorenih vrata
Iako ćete stići kao stranac, verovatno ćete ubrzo postati nečiji prijatelj. Još od drevnih vremena, gostoljubivost prema strancima je za Sardinjane pitanje časti. Čak i kad vlada oskudica, gost nikada iz kuće neće otići gladan. Današnji turisti se vraćaju sa Sardinije sa neverovatnim pričama kako su ih gotovo potpuni stranci ugostili kao najbliže prijatelje. Možda je razlog tome što je tempo života sporiji nego na kopnu i zato je ljubaznost i strpljenje prema strancima mnogo veće nego što je uobičajedno.
Još jedan način da doživite Sardiniju i način života na njoj jesu posete festivalima. U septembru i oktobru, u selima na planini Barbađa se organizuje mnoštvo fešti koje prikazuju lokalnu tradiciju, običaje i veštine. Tamošnji žitelji obično otvaraju vrata posetiocima i nude im da probaju hranu i kupe neku rukotvorinu. Vino je takođe jedan od načina da se zbližite sa ljudima – svake jeseni se održava Rasenja del vino novelo (u bukvalnom prevodu, „festival mladog vina“) u Milisu, i tada imate priliku da degustirate i razmenjujete mišljenja sa drugima o hrani i piću koja se nude na uličnim tezgama.
7. Uživajte u drevnim plažama
Zaslepljujuće beli pesak i prozračna voda tirkizne boje na Smaragdnoj obali izdvaja plaže na Sardiniji kao neke od najlepših na smetu. Iako je cela Smaragdna obala popularna po prelepim plažama, svakako da i druge plaže zaslužuju istu količinu pažnje. Na primer, skoro kilometar dugačka Bosa Marina je dobila nagradu „pet jedara“ od Društva za zaštitu životne sredine Legambiente jer ispunjava najviše standarde kad je u pitanju kvalitet vode, bezbednost i usluga.
Sem kristalno čiste vode, plaže na Sardiniji su odlične i za šetnju po divljini u bukvalnom smislu. Mnoge su okružene stenama prekrivenim makijama, grmljem i divljim biljem. Na istoku, uvala Kala Luna je okružena krečnjačkim stenama, a Kala Kartoe borovim šumama. Na južnoj obali, na plaži u Čii se održavaju takmičenja u jedrenju na vetru, a jezero iza plaže je odmorište ružičastih flamingosa.
8. Uočite poznatu ličnost
Svetske zvezde dolaze ovde da bi noću išli na zabave u ekskluzivne klubove na Smaragdnoj obali. Sama Smaragdna obala je „kraljevskog roda“, s obzirom na to da ju je šezdesetih godina 20. veka osmislio princ Aga Kan IV i investirao u njen razvoj. Vile, tereni za golf i luksuzni hoteli i dalje neprestano niču duž obale, ali se radi na tome da se gradnja polako obustavi. Zabranjeno je unošenje biljaka koje ne rastu na ostrvu, kao i ulične reklame, i sve zgrade moraju biti udaljene najmanje 2 kilometra od obale. Ipak, celo područje je izuzetno glamurozno, posebno u Porto Ćervu, gde je pristanište prepuno jahtama vrednim po nekoliko miliona dolara, i gde se nalazi Jahting klub Smaragdne obale, gde se svake jeseni održavaju trke jahtama.
Danas top-modeli, vrhunski sportisti, milijarderi i glumci, uključujući, između ostalog, i Harisona Forda, Džuliju Roberts i Džordža Klunija dolaze ovde. Princeza Dajana je takođe ovde dolazila na odmor. Slavne ličnosti se obično kriju među liticama u „Klubu milionera“ (zaista prikladnog imena) u Porto Ćervu, mada neki odlaze i da nastupaju u Smailovom klubu u Poltu Kvatu.
Slavni pisci, poput Nika Hornbija, se često pojavljuju na seoskim festivalima na Barbađi. U julu se tamo održava Festival letterario della Sardegna (Književni sardinijski festival). Ovaj četvorodevni festival uključuje čitanje knjiga, seminare i koncerte. Mnogi posetioci osete inspiraciju da pišu o Sardiniji i to rade u barovima koji ostaju otvoreni čitave noći dok traje festival.
