Netaknuta priroda nije puka fraza iz turističkog vodiča kad se govori o prelepoj Vlasini. U istoimenom jezeru nadomak Surdulice ogledaju se obronci planina Vardenik, Strešer i Čemernik, što uz mikroklimu, raznovsnu floru i faunu, Vlasinsko jezero pretvara u biser prirode.
Iako ne izgleda tako, Vlasinsko jezero, smešteno na 1.230 metara nadmorske visine, zapravo je veštačko, stvoreno 1949. godine podizanjem brane na reci Vlasini. Zbog jedinstvenosti i lepote država Srbija zaštitila je ovo područje kategorišući ga kao prirodno dobro.
Izgradnja brane na nekadašnjem Vlasinskom blatu stvorila je jezero, površine 16 kvadratnih kilometra i dubine do 35 metara.Ceo prostor Vlasinske visoravni, sa brojnim neobičnim karakteristikama stvara posebnu mikroklimu koja blagotvorno deluje na zdravlje, pa Vlasinu posećuju ljudi iz celog sveta i opijeni njenom lepotom uvek joj se vraćaju.
Za one koji ne mogu da se opredele da li da odmor provedu na planini ili u banji, dolazak na Vlasinsko jezero pravi je izbor, jer ekološki čist prostor, visovi, zelena prostranstva, zdrava i pitka voda, pružaju najbolje uslove za revitalizaciju. Planinski vazduh, čist i nezagađen, širi pluća, svaku šetnju pretvara u uživanje i omogućava jedinstven odmor.
U Vlasinsko jezero svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta. Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka, Lisinska reka, Ljubotenska reka, Strvna, Čemerčica sa pritokama kojih ima 110 čine sliv jezera.
Pravu turističku atrakciju predstavljaju takozvana plutajuća ostrva, koja nastaju pri dizanju nivoa vode prilikom punjenja jezera, kada se sa dna podigne treset debljine i do jednog metra (treset je produkt vekovnog raspadanja mahovina tresetnica). Tresetne “galije” kreću se kako ih vetar nosi, jedinstveni su fenomen i zaštitni znak ovog jezera. Turistički poslenici tvrde da ova pojava postoji samo na još jednom jezeru u Švedskoj.
Za razliku od plutajućih, ostrva Stratorija i Dugi Del, obrasla šumom i zelenilom, miruju i prava su atrakcija.
Vlasinsko jezero je bogato i raznovrsnom ribom – grgečom, kalifornijskom pastrmkom, jeguljom babuškom, grčkom bodorkom, potočnom pastrmkom, karašom, belim amurom, potočnom mrenom, šaranom, klenom, sunčicom… Životinjski svet je takode raznovrstan, a najzastupljenije vrste su vuk, lsica, divlja svinja, zec, srna i divlja patka.
Na Vlasini je registrovano više od 300 lekovitih biljaka koje rastu oko jezera, a medju njima i veoma retka mesožderka, zaštićena vrsta, u narodu poznata kao rosulja. Ima i gorke deteline, majčine dušice, hajdučke trave.
Vlasinsko jezero je domaćin i retke i skupe pečurke smrčak od koje na svetskom tržištu višu cenu postiže samo tartuf, kao i posebne vrste koja se zove zvezdača. Ova pečurka nema koren i preko noći uspeva da se pomera koristeći krakaste delove kao udove. Botaničari nemaju objašnjenja zašto ta gljiva, kao uostalom i još nekoliko endemskih vrsta, uspeva jedino na ovom tlu.
Poslednjih godina opština Surdulica mnogo ulaže u razvoj turizma na Vlasini, ali su smeštajni kapaciteti s obzirom na interesovanje, mali i mnogi turisti se opredeljuju za iznajmljivanje soba u nekoj od vikendica ili vila. Mesto je idealno za kondicione pripreme sportista, pa su oni česti gosti.
Osim što svi znaju da vlasinski vazduh prija, oficijelnih istraživanja o uticaju na zdravlje nije bilo. Ali, pluća puna kiseonika, čajevi od biljaka koje rastu u netaknutoj prirodi, šetnja po zelenim poljima i izvorska voda, čine čuda. Ovde se prepričavaju mnogi slučajevi blagotvornog delovanja na obolele od leukemije, plućnih bolesti, kao i spektra kožnih bolesti. Niko ne zna tačno u čemu je tajna, a meštani kažu da priroda sama leči i da joj se samo treba prepustiti.
KAKO DO VLASINE
Do Vlasine i Vlasinskog jezera može se doći iz četiri pravca: od magistralnog puta (Beograd – Atina), preko Vladičinog Hana, Surdulice do Promaje na Vlasini (32 km), od magistralnog puta (Beograd – Atina) odvajanjem od Leskovca, preko Vlasotinca, Crne Trave do Vodojaži na Vlasini (67 km) i iz Bugarske iz dva pravca – preko graničnog prelaza Ribarce (42 km) i graničnog prelaza Strezimirovci (23 km). Svi ovi putevi vode na 1230 m nadmorske visine i do samog Vlasinskog jezera.
