Jedan od neotkrivenih bisera Mediterana i ovaploćenje srednjovekovne čarolije su najbolji opis očaravajućeg priobalnog grada Cefalu u senci strme planine. Čefalu ima plaže, uske, zavojite srednjovekovne ulice i predivne restorane sa pogledom na stenovitu obalu. Sve to se nalazi ispod velike normansko-arapske-vizajtijske katedrale, jedne od najvećih crkava u južnoj Evropi. Smeštena između planina Madonje i mora, na planini Čefalu nalaze se ostaci ogromne tvrđave i antičkog grčkog grama, odakle se pruža neverovatan pogled.
Na severnoj obali, 75 kilometara istočno od Palerma (oko 45 minuta vožnje kolima, nešto duže vozom) nalazi se Cefalu, grad koji su sagradili prvi stanovnici Sicilije i Grci. Zapravo, ime je izvedeno iz grčkog imena za Rt. Antički grad se zvao Cefaloedin. Izuzev nekoliko arheološki značajnih stvari koji se nalaze u lokalnom muzeju Mandraliska, svi ostaci ove antičke kulture su se sveli na hram posvećen Dijani, na planini koja se uzdiže nad gradom Cefalu. Temelj ovog hrama je veoma jednostavan, ali ipak očuvan i smatra se da je to jedna od najstarijih građevina na siciliji. Pošto se prvobitna tvrđava davno sama srušila, zidine na vrhu planine su građene tokom normanske vladavine na ostrvu u 11. i 12. veku. Nekoliko ostataka spoljnih zidina su restaurirane, ali većina nije.
Za turiste: postoji nekoliko dobrih restorana u centru grada i u blizini obale gde možete jesti izvrsnu morsku hranu i lokalne specijalitete, kao i mnoštvo picerija. U Čefaluu se takođe nalazi mnoštvo malih prodavnica, kao i velika javna plaža. Pošto su katedrala i većina muzeja popodne zatvoreni, ovo je savršeno vreme za ručak ili odlazak na plažu. Ponekad je teško naći mesto za parking, ali kako se Čefalu nalazi na pruzi Palermo-Mesina, skoro svi vozovi staju ovde. Železnička stanica se nalazi gotovo u samom centru grada. Planine Madonje se nalaze u blizini.
Ljudima koje ne mrzi da se popnu na vrh planine će se svakako isplatiti penjanje – odande se pruža zaslepljujuć pogled na grad Cefalu, katedralu, planine i more. Samo pogled na Taorminu se može porediti sa ovakvim pogledom. Tokom noći kada se gleda sa obale na zapad, osvetljena planina i katedrala odaju utisak kao da ste zaista u velikom gradu u srednjem veku.
Gradnja katedrale i manastira pored nje (koji je takođe otvoren za posete) počela je 1131. godine pod vladavinom Ruđera II i završena oko 1150. godine. Sam arhitektonski plan i umetnički stil, tipični za većinu severnoevropskih katedrala u tom periodu (posebno u Sent Etjenu), donekle su različiti od jednostavnih romanesknih katedrala poput one u Monrealeu, posebno kada se gleda spolja. Crkva ima i nešto od gotskog stila i bila je jedna od prvih sicilijanskih katedrala sagrađena po „zapadnjačkom modelu“, sa širokim centralnim delom i visokim kulama. Ovo znači da je normanski uticaj bio dominantniji nego vizantijski ili arapski, iako je Hristova ikona u polukružnom delu crkve definitivo odlika tradicionalnog, vizantijskog stila koji je još uvek bio prisutan na zapadnoj Siciliji u vreme kada je katedrala sagrađena. Katedrala u Čefaluu nema velike mozaike poput one u Monrealeu i stil je više gotski nego vizantijski. Katedrala je zatvorena za posete u periodu od 13 do 16 časova.
Tokom rata Sicilijanske večernje sa Aragoncima, Karlo II, naslednik napuljske krune, bio je zatočen u citadeli u Čefaluu. Iako kralju-zarobljeniku nisu bili uskraćeni ni posluga i hrana, a još manje predivan pogled na more, osoba bi se ovde svakako osetila izolovanom. Princ je preživeo zarobljeništvo u Čefaluu i dočekao da postane krunisan kao kralj napulja nakon očeve smrti, iako je ova dinastija morala da se odrekne vladavine nad Sicilijom.
U blizini ruševina tvrđave na vrhu planine nalaze se i ostaci takozvanog Dijaninog hrama, koji su verovatno sagradili najstariji stanovnici sicilije. Po arhitekturi reklo bi se da je u pitanju i grčki i rimski uticaj, i zapravo je ovde poštovan kult Herkula. Ipak, temelji hrama datiraju iz mnogo ranijeg perioda, čak iz 9. veka pre nove ere ili čak i ranije.
U gradu još uvek postoji nekoliko srednjovekovnih građevina, koje uključuju lavatojo, srednjovekovno kupatilo sa sopstverim izvorom vode i Osteriju Magnu (Veliku gostinsku kuću) gde je kralj Ruđero odsedao tokom svojih poseta gradu. Lavirint šarmatnih, vijugavih ulica čini Čefalu divnim mestom, bez obzira da li ste došli u celodnevnu posetu ili ostajete samo nekoliko sati.
Muzej Mandraliska je svakako vredan posete. U njemu se nalazi nekoliko kolekcija umetnina, arheoloških iskopina i prirodnih objekata (morskih školjki), uključujući i slike Antonela de Mesine.
Visoko u obližnijim planinama Madonje, oko 15 kilometara odatle, nalazi se crkva Đibilmana. Sama crkva nije toliko značajna, ali je pošumljena okolina predivna.
U Kastelbuonou, planinskom gradiću na oko 20 kilometara od Čefalua, nalazi se dvorac koji je nekada posedovala porodica Ventimilja, feudalni gospodari nekoliko okolnih gradova. Kastelbuono je šarmantan gradić u predivnom, šuskom okruženju, iako donekle udaljen kad su u pitanju klasični turisti. Poput Ćaćama, Kastelbuono (doslovno – dobar dvorac) je sagrađen u srednjovekovnom arhitektonskom stilu i prilično „nakićen“, ali sam dvorac se menjao tokom vekova i obično je zatvoren za turiste.
Planine Madonje
Ukoliko krenete na sever autoputem Palermo-Katanja, u blizini Polizi Đeneroze i Kaltavuturua proćićete pored visokog planinskog venca, obično pokrivenim snegom od decembra do sredine marta. Ovo je najviši deo venca Madonje i odatle se pruža fantastičan pogled.
Na planini se nalazi Pizo Karbonara (nekada Pizo dela Prinčipesa), na visini od 1979 metara, što je najviši vrh na Siciliji posle vrhova Etne. Na vrhu možete videti sokolove i orlove. Madonje su nastavak planina Nebrodi i Peloritan i sa njima čine deo planinskog lanca koji se pruža preko Sicilije, u pravcu od Kalabrije prema tunicu. Mnoge gradove u ovim planinama su sagradili Saraceni i datiraju iz perioda oko 9. veka, i kasnije su ih proširili Normani kada su došli na vlast. Nekoliko mesta je ostalo onakvo kakvo je i bilo, kada su ih sagradili stari Sicilijanci, Grci i Rimljani.
Ova regija se širi između gradova Scilato i Kastelbuono, od reka Poline do Imere, spuštajući se do nizina koje se vide sa obala Čefalua. Zemlja je dosta pošumljena, u šumama živi nekoliko vrsta divljih mačaka i nije ostalo jelena koji su nekada živeli tu, ali je predeo svakako lep, pogotovo zimi. Takođe možete videti bodljikavu prasad, lisice, zečeve, brojne vrste ptica i jelene koji su naknadno doneti na ostrvo. Prirodna flora uklučuje gigandtske ogromne zelenike (neke starije i više od 300 godina), divlje masline i retku vrstu madonjanske omorike, kao i jasena.
Poput svake „mikroregije“, i u Madonji možete naći lokalne specijalitete i tipičan ruralni život. Poslednjih decenija populacija se proredila zahvaljujući emigraciji iz mnogih planinskih gradova, ali živopisne planine su ostale popularne među stanovnicima Palerma koji žele beg od gradske gužve na nekoliko dana i ovo je savršeno mesto za planinarenje. U odmaralištu Pjano Batalja organizuju se skijaške ture koje traju nekoliko nedelja u januaru i februaru. Svakako, ove planine su jedino mesto na zapadnoj Siciliji gde se sneg ne otopi nakon par dana. Klisura Tiberio, nastala krečnjačkom erozijom, u blizini reke Polina blizu San Maura Kastelverdea je jedna od najvećih atrakcija u ovom delu.
„Madonje park“ je prirodni rezervat koji obuhvata nekoliko gradova, uključujući Čefalu, Polinu, Kastelbuono, Đeraci Sikulo, Petralju Sopranu, Petralju Sotanu, Polizi Đenerosu, Sklafani Banji, Kaltavuturo i Kolezano, kao i sela Grateri, Iznelo, San Mauro Kastelverde, Scilato i Laskari. Kada su Normani pobedili Saracene u nekoliko manjih bitaka, muslimanski gradovi su bili Kalat Abi Tur i Petralja. Gradovi u planinama Nebrodi na istoku su vili više „vizantijski“ i naseljeni grčkim pravoslavnim stanovništvom pre dolaska Arapa na ostrvo.
