Planina Olimp

Na 263 kilometra od Atine i 78 kilometara od Soluna, nalazi se predeo koji je kao stvoran za ljubitelje prirode i sporta, od šetnja preko paraglajdinga, raftinga, planinarenja, pa do planinskog biciklizma. U pitanju je planina Olimp. Ova planina je 1938. godine proglašena nacionalnim parkom, koji se prostire na 238 kvadratnih kilometara.

planina OlimpMitologija

Najviša planina Grčke je svakako najpoznatija po tome što je bila dom starogrčkih bogova. Zahvaljujući tome, Olimp je u starogrčkoj kulturi zauzimao veoma važno mesto, a ostao je popularan i do današnjih dana.

Najviši vrh Olimpa je Mitikas (2.918 metara nadmorske visine). Stari Grci su ga nazivali Panteonom i smatralo se da se bogovi tamo okupljaju. Stari Grci su verovali da dvanaest bogova živi na zaravnima Olimpa.

Olimp planinaOlimpijske igre

Na padinama planine Olimp nalazi se selo Dion, koje je nekada bilo smatrano svetim gradom. U njemu je kralj Arhelaj (414-399 godine pne) održao igre u čast boga Zevsa, koje su trajale devet dana. Danas je Dion značajno arheološko nalazište, a tamo se nalazi i arheološki muzej sa bogatim postavkama vezanim za antičku istoriju.

Klima

Planina Olimp se nalazi na Sredozemnom moru – jasno, tamo vlada mediteranska klima. Leta su topla i suva, a zime vlažne. Zbog velike nadmorske visine, najviši vrhovi su od novembra do maja obično prekriveni snegom. Tokom bilo kog doba godine, klima se menja sa nadmorskom visinom – na svakih sto metara nadmorske visine, temperatura opada za po nekoliko stepeni Celzijusove skale.

Biljni svet

Na planini Olimp se nalazi oko 1.700 vrsta biljaka, koji su predstavnici oko 25% svih biljnih vrsta u čitavoj Grčkoj. Pošto se planina nalazi u blizini mora i proteže na tolikoj nadmorskoj visini, jasno je zašto je biljni svet toliko bogat. Do 500 metara nadmorske visine dominiraju listopadno drveće i žbunje, a zatim dolaze četinarske šume (uglavnom borove). Na višim nadmorskim visinama, iza „linije drveća“, na oko 2.500 metara nadmorske visine, šume smenjuje niska vegetacija, a tokom proleća i leta, polja su puna divljeg cveća.

Životinjski svet

Veće divlje životinje koje se mogu videti na Olimpu su vukovi, šakali, divlje mačke, lisice, divokoze i jeleni. U Nacionalnom parku Olimp živi više od hiljadu vrsta ptica, uključujući i retke i ugrožene vrste detlića i zlatnog orla.Planina Olimp je poznata i po brojnim vrstama leptira.

Kako stići do Olimpa?

Najčešće se do Olimpa kreće iz Litohora, mestašca koje se nalazi 92 kilometra od Soluna. Ovaj gradić je smešten u podnožju planine, a nalazi se samo pet kilometara od Egejskog mora. Do Atine i Soluna idu vozovi i autobusi. Ostali ulazi naplaninu Olimp su Dion, Petra, Karija i Kokinopilos.

Saznaj više>>>  Litohoro dragulj olimpijske regije

Najlepše staze na Olimpu

Litohoro – Prionija (srednje teška staza)

Direktan način da stignete iz Litohora u Prioniju je da krenete putem E4 (evropska pešačka staza, jedna od 12 – ova spaja jedanaest zemalja, od Portugalije do Kipra). Ova staza je odlično obeležena, i možete parkirati kola na nekoliko dana uz nju, kada krenete na planinarenje.

Uspon iz Litohora di Prionije traje najmanje pet sati. Staza je vijugava i ide južnom stranom uvale kod reke Enipej (Enipeas), a zatim prelazi reku nekoliko puta. Kada stignete u Prioniju, nalazite se 650 metara iznad Litohora.

Drugi put je nešto manje održavan i kreće od Crkve svetih Apostola. Ovaj put vodi na planinu Golna, odakle se vidi cela dolina i pristup Olimpu. U dolini reke Enipej, ova staza se spaja sa stazom E4.

Kojom god stazom da krenete, uživaćete u pogledu na reku i drvenim mostovima. Ako krenete stazom E4, na putu do Prionije ćete proći pored velikog manastira sv. Dionisija.

Prionija – manastir sv. Dionisija (laka staza)

Možete krenuti i iz Prionije putem E4 prema Litohoru. Pre starog manastira sv. Dionizija skrenite desno. Na samo par minuta odatle nalaze se vodopadi na reci Enipeas. Uživajte u ovom prizoru, a zatim se vratite na stazu E4 tako što ćete preći drveni most preko klisure. Smatra se da je sveti Dionisije svoje asketske dane provodio upravo ovde. Na kraju dvočasovne šetnje stižete na visinu od 1100 metara, a usput ste obišli i neke od najvažnijih istorijskih i religijskih mesta na Olimpu.

Plato muza – vrhovi Stefani i Mitikas

Ova staza kreće od izletišta „Hristos Kokalos“ i „Josos Apostolidis“. Krećite se stazom prema putokazima i uskoro ćete se naći između dva vrha, Portes i Stefani. Odatle se jasno vidi vrh Mitikas sa leve strane. Na kamenju su uklesane strelice i do Mitikasa možete stići za 30-40 minuta (ako ste u formi). Ova staza na planini Olimp je relativno strma i pravi je izazov, ali zaista vredi izdržati – zaboravićete na sav napor kada kročite na najviši vrh Planine bogova.

------