Odlazak na Uskršnje ostrvo

Misterija Uskršnjeg ostrva intrigira naučnike i svetske putnike već decenijama. Odakle su došli prvobitni naseljenici? Kako su uspeli da naprave i prevezu onolike gigantske spomenike i zašto su na kraju uništili sve ono u šta su uložili toliko truda?

Uskršnje ostrvo se nalazi u južnom delu Tihog okeana, na oko 3.200 kilometara od Južne Amerike i na 4.000 kilometara od Tahitija. Poznato je i kao Rapa Nui. Ovo ostrvo su otkrili holandski moreplovci na Uskrs 1722. godine i u čast ovog hrišćanskog praznika dali ostrvu ime koje nosi i danas. Uskršnje ostrvo je aneksirao Čile u poznom 19. veku i ostrvska ekonomija danas uglavnom zavisi od turizma. Uskršnje ostrvo svoju svetsku slavu duguje stotinama kamenih figura, koje su ovde vekovima podizane (ima ih oko 900). Ove statue su dokaz da su njihovi autori bili majstori svog zanata i odlični inženjeri, i veoma se razlikuju od ostalih skulptura koje odlikuju različite polinežanske narode. Postoji mnogo spekulacija o tome čemu su ove statue zapravo služile, kakvu su ulogu igrale u staroj civilizaciji Uskršnjeg ostrva i kako su bile pravljene i transportovane.

uskrsnje ostrvo puno totemaSmatra se da su prvi ljudi došli na ovo ostrvo oko 300. ili 400. godine nove ere. Legenda kaže da je prvi kralj Uskršnjego strva bio Hoto Matua, vladar iz Polinezije (verovatno sa Markiskih ostrva), čiji je brod prešao hiljade kilometara pre nego što je pristao na Anakenu, jednu od nekoliko peščanih plaža na kamenitim obalama ovog ostrva.

Kada je ostrvom zavladala kultura Moai, na ostrvu se razvio kult obožavanja ptica. Centar mu je bio u ceremonijalnom selu Orongu, sagrađenom na obodu kratera vulkana Rano Kao.

Najbolji dokaz bogate kulture koju su razvili prvobitni ostrvljani i njihovi potomci jeste gotovo devet stotina ogromnih kamenih statua, pronađenih na nekoliko različitih lokacija na ostrvu. Visoke su u proseku četiri metra, a teške i do 13 tona. Ove mastodontske figure su napravljene od poroznog kamena koji se stvara od vulkanskog pepela, i postavljene su na ceremonijalne kamene platforme. Još uvek nije poznato zbog čega su ove statue podignute u toliko velikom broju i kako su ih ljudi prenosili po celom ostvu.

Arheološka ispitivanja ostrva su otkrila tri kulturološke faze koje je imalo Uskršnje ostrvo – Rani period (700-850 godine), Srednji period (od 1050. do 1680. godine) i Kasni period (nakon 1680. godine). Dokazano je i da su između Ranog i Srednjeg perioda mnoge prvobitne statue uništene i sagrađene su veće i teže, po čemu je ostrvo danas i poznato. Tokom Srednjeg perioda u postoljima statua su se nalazile grobnice, a sudeći po slikama, smatra se da su predstavljale važne ljude koji su nastavili da žive nakon smrti. Najveća statua datira iz Srednjeg perioda, visoka je preko 10 metara i sastoji se od samo jednog kamena koji ima oko 82 tone.

Uskršnje ostrvo u kasnijem periodu karakterišu građanski ratovi i uništenje. Mnoge statue su srušene. Po ostrvskim legendama, do 1680. godine ljudi su na ostrvu sasvim mirno živeli, a onda se jedna od dve glavne etničke grupe, Kratkouhi, pobunila protiv Dugouhih i mnoge od njih spalila.

Pvri poznati Evropljanin koji je posetio Uskršnje ostrvo bio je Jakob Rogeven, holandski moreplovac koji je stigao ovde na Uskrs 1722. godine. Godine 1770. španski viceguverner Perua je poslao ekspediciju na ostrvo. Istraživači su proveli četiri dana na obali i procenili da se na ostrvu nalazi oko 3.000 stanovnika.

Samo četiri godine kasnije, britanski moreplovac ser Džejms Kuk je došao na Uskršnje ostrvo i našao desetkovano stanovništvo nečim za šta je pretpostavio da je bio građanski rat. Bilo je tek 600-700 muškaraca i tridesetak žena.

Francuski moreplovac Žan Fransoa de Galop je stigao na ostrvo 1786. godine i tu našao oko 2.000 ljudi. Do 1862. godine je broj stanovnika spao na samo 111 zbog epidemije malih boginja i toga što su Peruanci odvodili stanovnike u ropstvo. Do tada su katolički misionari već nastanili Uskršnje ostrvo i počeli da ih pokrštavaju. Ovaj proces je bio završen krajem 19. veka. Godine 1888. Čile je anektirao Uskršnje ostrvo, uglavnom da bi se tamo gajile ovce. Čileanska vlada je 1965. godine odabrala guvernera i stanovnici ostrva su dobili čileansko državljanstvo.

Ovo usamljeno ostrvo dugačko je oko 23 kilometara i široko tek par kilometara. Nastalo je nakon niza vulkanskih erupcija. Osim mnoštva brda, na ovom ostrvu se nalazi i splet podzemnih pećina sa koridorima koji se šire duboko kroz vulkanske stene. Najveći vulkan na ostrvu poznat je kao Rano Kao, a najviša tačka na ostrvu je planina Terevaka, visoka samo 600 metara nadmorske visine. Ima suptropsku klimu (sunčanu i suvu) i nestabilne vremenske prilike.

Uskršnje ostrvuo nema prirodnu luku, ali brodovi obično pristaju na zapadnoj obali, kod Hanga Roa. To je najveće selo na ostrvu i ima oko 3.300 stanovnika. Ovo ostrvo je od 1995. godine pod zaštitom UNESCO-a. Danas na ostrvu živi izmešano stanovništvo, uglavnom polinežanskog porekla i potomci Dugouhih i Kratkouhih. Zvaničan jezik je španski, a ostrvska ekonomija se zasniva na turizmu.

Odlakazk na Uskršnje ostrvo

Odlazak na ovo ostrvo ne mora biti mnogo skup – mada i to zavisi od toga šta vi lično smatrate „mnogo skupim“. Ako razmišljate da za odmor odvojite manje od pedeset eura (ili dolara) na dan, onda je najbolje da potražite drugo mesto za odmor.

Zahvaljujući tolikoj udaljenosti od bilo kog kopna, do Uskršnjeg ostrva je prilično teško doći – potrebno je najmanje pet i po sati leta iz Čilea, a letovi su retki. Jedina kompanija koja ovde trenutno leti je čileanska kompanija LAN Airlines. Pošto nema konkurencije, letovi su prilično skupi. Karta iz Santjaga do Uskršnjeg ostrva košta između 300 i 1.200 dolara.

Hoteli su relativno skupi – između 80 i 100 dolara – a smeštaj je relativno skroman. Ako ste ljubitelj kampovanja, na desetak minuta hoda od Hanga Roe se nalazi kamp Mihinoa, relativno je jeftin i odatle se pruža božanstven pogled na okean. Ako imate svoju opremu, plaćate oko deset dolara po osobi. Za samo par dolara možete iznajmiti šator i veće za spavanje.

Što se tiče hrane, najbolje je da se maksimalno „opremite“ na kopnu, jer ovde stiže relativno loša hrana iz Čilea, koja je uglavnom pred istekom roka trajanja (zbog dugog putovanja) i preskupa je. Idealna opcija je da jedete u nekom od ovdašnjih restorana – ješćete svežu hranu, a ova opcija je jedva nešto skuplja od toga da sami pripremate svoje obroke. Morska hrana nije skupa, a uvek je sveža, i porcije su u većini restorana obilne.

Iznajmljivanje kola košta između 70 i 110 dolara na dan, a zanimljivo za Uskršnje ostrvo je da je gorivo prilično jeftino. Dobra opcija je da steknete nove prijatelje među ostalim turistima i podelite troškove iznajmljivanja kola i vožnje po ostrvu.

------